Stilovi i Vrste Piva

Pivo je penušavo, osvežavajuće piće sa karakterističnom aromom i sa prijatnim gorkim ukusom. U svetu postoji više stotina vrsta piva koja se sva mogu podeliti po više kreterijuma:

PO BOJI :

  • Svetla
  • Tamna
  • Crna

PO PROCENTU ALKOHOLA :

  • Bezalkoholna<0.5%
  • Laka<3,5%
  • Standardna<3,5-5% (lager,ale)
  • Jaka piva>5%
  • Ječmena>8%

PO SIROVINI :

  • Ječam
  • Raž
  • Pšenica
  • Kukuruz
  • Proso (Afrička piva)

PO NAČINU VRENJA (VRSTI KVASCA) :

Lager Pivo

Lager piva su piva donjeg vrenja. Dobija se vrenjem pivske sladovine sa razlicitim kulturama kvasca Saccharomyces uvarum. Mešanjem sladovine sa kvascem dolazi do fermentacije koja započinje na temperaturi od 6-8 stepeni C, a završava se na temperaturi od oko 9-18 stepeni C. Kvasac se nakon fermentacije spusta na dno posude pa otuda i naziv pivo donjeg vrenja. Ima bogatu trajnu penu, punog je ukusa, izraženu gorčinu i aromu zahvaljujući hmelju.

Ale Pivo

Ale piva su piva gornjeg vrenja. Za fermentaciju ovog piva koristi se kvasac vrste Saccharomyces cerevisiae, kod kojeg vrenje započinje pri višoj temperature sladovine od oko 10 stepeni C, a završava se na oko 25 stepeni C. Pošto kvasac na kraju vrenja ispliva na površinu posude ova piva nazivamo pivima gornjeg vrenja. Slabijeg su, odnosno praznijeg ukusa,tamnije boje I gušća od Lagera. Sluze se nerashladjena.

Lambic

Lambic (Belgijsko pivo) se dobija sa neobičnim procesom spontanoga vrenja gde se pivo stavlja u kontakt s posebnim plemenitim bakterijama i kvascem. Bitna razlika je i to što se koristi hmelj različite starosti i što ovo pivo odležava po par godina. Popularnost Lambica je u porastu, možete ga pronaći doslovno na svakom koraku.

Na osnovu vrste kvasca (načinu vrenja) :

  • Lager piva
  • Ale piva
  • Afrička piva
  • Lambic – Spontano prevrela piva

Lager piva se dalje dele na:

  • Pilsner – Svetle boje, visoko gazirano, standardne količine alkohola.
  • Oktobarfest – Teško pivo, punog ukusa, tamnije boje, i veće količine alkohola.
  • Bock – Slatko, tamne boje, sa širokim spektrom ukusa i veće količine alkohola.
  • Dunkel – Tamno riđe boje, ukusa sličnog kafi, i veće količine alkohola.

Najpopularniji domaci lageri su Lav, Jelen i Zaječarsko, dok je od uvoznih najpopularnije češko pivo.

Ale piva se dalje dele na:

  • Poter – Crno, teško, zagorelog ukusa, i veće količine alkohola.
  • Stout – Zrno je prženo,slatko karamelaste arome, i veće količine alkohola.
  • Amber – Riđe boje, slatko, sa većim udelom slada, i veće količine alkohola.
  • Irish Ale – Jako crveno, slatkasto, i veće količine alkohola.
  • Pale Ale – Svetlo, gorče, sa voćnim ukusom, i veće količine alkohola.
  • Indian Pale Ale – Riđe boje, izuzetno gorko i veće količine alkohola.

1.Pilsner

Nastalo 1842. u gradu Pilsen (pokrajina Češka). Pojavilo se kao odgovor na pivo loše kvalitete tog razdoblja. U to vrijeme, pivo je bilo toliko loše da su ga stanovnici iz protesta prosipali po ulicama. Zbog ovog problema, lokalna pivara zatražila je od Bavarskog pivara Josefa Grolla da napravi pivo visoke kvalitete. On je koristeći nemačku metodu hladnog vrenja stvorio lagano i osvežavajuće pivo,bistro zlatne boje.
Pilsner je u principu svetli lager, najsličniji našim “običnim pivima”. Karakteristična mu je zlatna boja, lagan ali oštar okus zbog većeg udela CO2. Ukus mu može sadržavati slabe note gorčine koju dobija od hmelja naziva SAAZ. Najbolje ga je služiti na 6°C.

2.India Pale Ale

Izuzetno popularno u krugovima ljubitelja craft-a. India Pale Ale datira još iz davnih 1700-ti kada su Britanske pivare počele dodavati dodatni hmelj u pivo koje se slalo u daleke, toplije krajeve. Idea je bila da se doda više hmelja zbog očuvanja pića, posebno na dugim putovanjima. Pivo se najviše slalo britanskim vojnicima u Indiji, koji su ga obožavali. Zbog toga je i dobilo naziv India Pale Ale.
Ako niste probali ovo pivo, zamislite ukus tipičnog pale alea, pojačajte dozu alkohola, gorčinu i ukus hmelja i dobit ćete IPA-u. Idealna temperatura za ispijanje je kao i kod običnog pale ale, tj sobna temperatura.

3.Hefeweizen

Ovaj stil piva ima veliku tradiciju. Poznato je da se radilo još u srednjem veku i jedno je od najhvaljeniji Nemački pšeničnih piva.
Lagano je hmeljeno i sadrži veću količinu ugljen dioksida. Za razliku od lagera, hefe ima mutnu zlatnu boju zbog nefiltriranog kuvanja. Pomalo voćnog i kiselog ukusa. Zbog manjeg udela alkohola i veće gustoće, pivo ostaje neverovatno ukusno bez obzira pili ga lagano, pijuckajući, ili u većim gutljajima. Služi se na 8°C uz krišku limuna. Najpopularniji na našem tržištu su: Paulaner i Benediktiner

4.Pale Ale

Karakteristike ovog piva mogu varirati zavisno o zemlji i pivnici u kojoj se radi, ali generalno od pale ale-a možete očekivati prekrasnu brončanu boju i jak, hmeljast ukus. Ako se pitate zašto u nazivu ima “pale” odnosno “svetlo”, a boja mu je izrazito tamna, odgovor leži u svetlom sladnom ječmu koji se koristi za proizvodnju, kao i činjenici da je ovo pivo svetlije u odnosu na ostale rođake, poput stouta i portera.
Pale-ovi su gorki, sadrže oko 5% alkohola i piju se”rashlađeni” na sobnoj temperaturi.

5.Stout i Porter

Pojavili su se još u 18. veku u centralnom Londonu. Poznato je da su se ove vrste izvozile za Baltičku regiju, zbog jakog ukusa i mogućnosti da se ne pokvare zbog visokog udela alkohola (8-12%).
Stout i porter su dva različita stila Ale piva s vrlo malim razlikama. Stout je tamniji i gušći od portera, ima kremastu strukturu i jake ukuse. Kod ovih stilova osetit ćete note čokolade i kafe, a ponekad i dimljeni ukus koji će sve to zamaskirati. Da bi postigli ovakvu strukturu i ukus, pivari koriste tvrdu vodu i prženi ječam pri proizvodnji.

6.Bock

Bock ili na nemačkom – jarac. Često se ova životinja spominje u svetu piva, jarca ćete često videti na etiketama piva. Nemački sveštenici počeli su ga praviti još u 14. veku, kuvalo se za posebne prilike i praznike, uključujući Božić i Uskrs.
Bock sadrži veću količinu hranjivih supstanci od svih drugih piva, i jači je od tipičnog lagera. Udeo alkohola je između 6 i 7,5%. Svetlo smeđe je boje, ima malo hmelja, a okus mu je određen sladom i karamelom. Pije se na 9°C.

7.Belgijsko pivo

Belgijanci su pravi majstori kuvanja piva. Njihovi stilovi su intenzivnog i kompleksnog ukusa, ali ne previše gorki ili hmeljasti, te dugo ostaju na nepcu. Svaki ljubitelj piva naći će neki stil za sebe, od laganog Pilsa, do Krieka i Famboosa. Njihova piva prave se od mešavine ječma i pšenica. Često u proces fermentacije dodaju voće poput trešanja, malina, breskvi ili pak pivo mešaju sa nekim biljnim začinima.
Kada počnete piti belgijsko pivo na regularnoj bazi, znači da ste edukaciju o pivu postavili na višu razinu.