Pivski slad
Pivski slad su zrna ječma koja su natopljena u vodi sve dok ne počnu da bubre i rastu. Proizvodnja slada je modifikacija skroba koje se nalazi u zrnu, u koji se pretvara u fermentisane šećere, obezbeđujući hranu za kvasac. Ovaj šećer pruža malo slatkoće u finalnom proizvodu, a korišćenje različitih izvora slada strava i različite ukuse.
Slad nazivaju dušom piva, jer doprinosi ukusu, mirisu i boji piva. Izvor slada je zrno žitarice, uglavnom ječam, ali neke pivare koriste raž, pšenicu, zob, kukuruz i pirinač, da bi stvorile različitu aromu piva. Ječam, odnosno slad, daje dublje ukuse u zavisnosti od toga koliko je pržen. Blago prženi ječam stvara ukus žitarica ili biskvita. Više prženi ječam proizvodi ukus kafe ili čokolade.
Najčešći izvor slada u proizvodnji piva je sitan ječam, ali postoji puno pivara koji koriste zob, pšenicu, raž, pirinač ili kukuruz. Ječmeni slad su zapravo zrna ječma koja su natopljena u vodi sve dok ne počnu da bubre i rastu. Tada se koriste kao izvor fermentibilnog šećera, što je veoma važna hrana za kvasac.
Ovaj šećer takođe pruža malo slatkoće u finalnom proizvodu, a korišćenje različitih izvora slada stvara i različite ukuse. Dok je ječam najčešće korišćena žitarica u ovom procesu, male pivare će koristiti i zob, pšenicu ili raži kako bi stvorile različite kompleksne arome piva. Mnoge velike pivare koriste pirinač ili kukuruz kao daleko jeftiniju alternativu.
Razmislite o poslednjem putu kada ste pili savršeno ukusno kraft pivo, a zatim razmislite o poslednjem pivu koje ste pili besplatno na nekoj zabavi. Sigurno možete uvideti razliku između ove dve vrste piva, a jedna od glavnih razlika je cena slada koji je korišćen u procesu proizvodnje. Jeftin slad = jeftino (bezukusno) pivo.
Slad je proklijalo žito, koje se upotrebljava za varenje piva i za destilaciju viskija i nekih drugih vrsta alkoholnih pića.
Proizvodnja slada se vrši kontrolisanim klijanjem zrna žitarica, koja su prethodno natopljena u vodu. Za većinu slada od žitarica koristi se ječam, ali takođe mogu da se koriste, pšenica, raž ili zob. Suština proizvodnje slada je modifikacija skroba, koji se nalazi u zrnima žita, pomoću enzima. U ovom procesu, skrob se razlaže u jednostavnije saharide, od kojih se fermentacijom dobija alkohol. Pre fermentacije slad se može pržiti, što je neophodno za dobijanje tamnijeg piva.
Postoje dve osnovne varijante slada, bazna i specijalna. Bazni slad čini, u zavisnosti od recepture, od 60% do 100% ukupnog slada, svetle je boje i on obezbeđuje većinu fermentabilnih šećera.
Specijalni sladovi se koriste u manjoj meri, negde do maksimum 40% i dodaju se da bi se dobila određena tamnija boja i pivo dobilo aromu karamele, kafe, kakaa, čokolade. Pored najuobičajenijeg ječma, za proizvodnju slada mogu se koristiti i neke druge žitarice – pšenica, ovas, raž.